У биологији, породица () је једна од таксономских категорија у хијерархијској класификацији организама. Налази се између реда и рода.
У зоологији постоји конвенција да се научни називи породица завршавају на -{-idae}-. За разлику од зоологије у ботаници имена породица се завршавају на -{-aceae}-. Непосредно изнад породице налази се натпородица (), а испод ње је потпородица ().J. McNeill et al. : . Regnum Vegetabile, 146, Königstein. . Online Version (engl.), Приступљено 27. 4. 2013. У зоологији постоји и посебан ниво група-породица.Internationaler Code der Zoologischen Nomenklatur, Приступљено 27. 4. 2013.
Имена породица често се изводе из имена нарочито познатог рода те породице, али и из морфолошких особина одређене породице. Овај термин је 1689. године у ботаници увео Пјер Мањол. Код Карла Линеа се овај ниво називао Природни ред () који је касније био замењен именом породица., 2. издање, 2003/. .
Оно што припада фамилији — или ако се описана фамилија уопште треба признати — предлажу и одређују таксономисти практичари. Не постоје строга правила за описивање или препознавање фамилије, али се код биљака могу окарактерисати на основу вегетативних и репродуктивних особина биљних врста. Таксономисти често заузимају различите ставове о описима и можда неко време не постоји широки консензус у научној заједници. Објављивање нових података и мишљења често омогућава прилагођавања и консензус.
Номенклатура
Именовање породица је кодификовано од стране разних међународних тела користећи следеће суфиксе: У гљивичној, алгалној и ботаничкој номенклатури, породична имена биљака, гљивица и алги завршавају суфиксом „-aceae”, осим малог броја историјских, али широко коришћених имена, укључујући Compositae и Gramineae. У зоолошкој номенклатури породична имена животиња завршавају се суфиксом „-idae”.
Историја
Таксономски термин први је употребио француски ботаничар Пјер Магнол у свом (1689) где је седамдесет и шест група биљака које је препознао у својим табелама назвао фамилијама (). Концепт ранга у то време још није био сређен, а у предговору Магнол је говорио о уједињењу својих породица у веће , што је далеко од начина на који се тај термин користи данас.
Карл Лине је користио реч у својој (1751) да означи главне групе биљака: дрвећеtrees, биље, папрати, палме и тако даље. Овај термин је користио само у морфолошком делу књиге, говорећи о вегетативним и генеративним органима биљака.
Касније, у француским ботаничким публикацијама, од Мишел Адансоновог рада (1763) и све до краја 19. века, реч је коришћена као француски еквивалент латинском (или ).
У зоологији, породицу као средњу позицију између реда и рода увео је Пјер Андре Латреј у својој књизи (1796). Он је користио фамилије (неке од којих нису именоване) у неким, али не у свим својим редовима „инсеката“ (који су тада укључивали све чланконошце).
У делима из деветнаестог века, као што су Августина Пирамуса де Кандоле и Џорџа Бентама и Џозефа Далтона Хукера, ова реч се користила за оно што сада има ранг породица.
Употреба
Фамилије се могу користити за еволуциона, палеонтолошка и генетичка истраживања, јер су стабилније од нижих таксономских нивоа као што су родови и врсте.
Види још Класификација Таксономске категорије Кладистика Филогенија
Референце
Литература
. . Royal Botanic Gardens, Kew. W. H. Freeman and Company, New York, Gaffney, Eugene S., and Peter A. Meylan. 1988. , 157–219. Oxford: Clarendon Press.
(Natural History). McKenna, Malcolm C., and Susan K. Bell (editors). , 59–102. :. :. .
.
(also available online at Gallica)
Спољашње везе
Категорија:Систематика Категорија:Фамилије (биологија)