Кеш меморија је меморија малог капацитета која служи за запис података који се често користе. У њу се, за разлику од бафер меморије може писати на које место се жели уписати и с којег места се жели читати.
Зашто кеш меморија мини|Дијаграм -{CPU}- кеш меморије Када процесор добавља податке из -{RAM}--а, треба му просечно око 60 наносекунди. Како микропроцесор ради пуно брже (у циклусима од 2 -{ns}-) значи да губи јако пуно времена чекајући на податке из -{RAM}--а. Проблем се појавио због несразмерности у повећању брзине рада између процесора и меморије. Наиме, већи број компоненти на јединици површине интегрисаног склопа резултује већим повећањем брзине рада процесора у односу на меморију, а да би се на неки начин донекле анулирала та разлика у брзини између брзог микропроцесора и спорих меморија и осталих компоненти рачунала, уводи се кеш меморија.
Због тога је требало постојећи састав системске меморије побољшати или уградњом брже меморије, што би значајно поскупило цену рачунара или одговарајућим техничким иновацијама. У овом случају, хијерархијска организација меморије, показала се као идеална јер је додавањем малог капацитета брзе меморије (-{SRAM}- технологије) требало убрзати велику количину споре и мање скупе меморије. Тако је на самом процесору уграђен тзв. -{L1}- кеш, мала меморија чији садржај са локације процесора преузима једнако брзо као и из својих регистара, а изван процесора уграђује се у рачунарски систем тзв. -{L2}- кеш, брза меморија у који се смешта део података из RAM-а за које се претпоставља да ће их процесор убрзо затражити. -{L2}- кеш отприлике је дупло бржи од RAM-a.
Ефикасност кеш меморије
Ефикасност кеш меморије одређује број који говори колико је пута процесору стварно и испоручен податак након што га је затражио. У том контексту често се користе термини као што је погодак (хит) који означава да је податак којег процесор тражи стварно и пронађен у кеш меморији. У случају да га тамо нема кажемо да је реч о промашају (мис).
Постоје три различита типа промашаја:
Незаобилазни промашај при првом посезању за подацима из меморије када је кеш још празан; Капацитетни промашај који се јавља ако се сви потребни блокови не могу сместити одмах у кеш него их се добавља касније. Узрок промашаја је недостатна величина кеш меморије. Конфликтни промашај је онај који настаје због примењене стратегије пребацивања података у кеш. Наиме уколико више блокова из RAM-а покушава на исто место у кеш меморији, не могу се сви учитати одмах него их се добавља касније. Понекад се ова врста промашаја зове промашајем колизије или интерференције;
Види још Кеш централне процесорске јединице
Спољашње везе Cache memorija - osnove CPU cache - detaljno pojašnjenje