мини|mini|desno|350px|Tipična životinjska ćelija. Organele i ćelijske strukture unutar citoplazme: (1) jedarce (2) jedro (3) ribozom (4) vezikula (5) hrapavi endoplazmatični retikulum (6) Goldžijev aparat (7) citoskelet (8) glatki endoplazmatični retikulum (9) mitohondrija (10) vakuola (11) citosol (12) lizozom (13) centriol Organela u citologiji je specijalizovana podjedinica ćelije koja je funkcionalno izdvojena od ostatka ćelije sopstvenom lipidnom membranom.
Ćelijske organele su strukture membranama odvojene od ostatka citoplazme – citosola, a obavljaju specifične funkcije u ćeliji. Osim organela, važnu ulogu u ćeliji imaju i strukture koje nemaju membrane – ribozomi i elementi citoskeleta – koje se zbog toga često označavaju kao nemembranske organele.
Ćelijske organele od ostatka citoplazme mogu biti odvojene jednom membranom (jednomembranske) ili dvema membranama (dvomembranske).
U jednomembranske ćelijske organele spadaju endoplazmatična mreža ili endoplazmatični retikulum, Goldžijev aparat, lizozomi, peroksiozomi, vekuole...
U dvomembranske ćelijske organele spadaju mitohondrije, plastidi...
Vakuole i plastidi se javljaju u ćelijama biljaka i algi, dok ih u ćelijama ostalih eukariota nema.
Istorija i terminologija Naziv organela je nastao po analogiji ćelijskih struktura s telesnim organima, o čemu svedoče najraniji objavljeni radovi u kojima se spominje isključivo latinski naziv -{organum}-. Prvi koji je upotrebio deminutivni oblik -{„organulum“}- bio je nemački zoolog Karl August Mobijus (1884). Iz konteksta njegovog rada se može zaključiti da se pri izboru naziva ipak ograničio na reproduktivne strukture jednoćelijskih organizama.-{Amer. Naturalist. 23, 1889, S. 183}-
Termin organela se ustalio tek nekoliko godina kasnije obuhvativši i ćelijske strukture više ćelijskih organizama, o čemu svedoči delo Bengta Lidforsa iz 1915 („Organi ili organele“). Dvadesetih godina organele su zadobile razna značenja, od pokretnih ćelijskih celina (Kuhn), do vanćelijskih i unutarćelijskih skeletnih sastava (Hartmann). Unatoč prijedlogu Alberta Frej-Vislinga (1978) da se naziv odnosi samo na strukture koje pretvaraju energiju (centrozom, ribozom, jedarce), i tvrdnjama zagovornika endosimbiontičke teorije prema kojoj organela mora sadržavati vlastita nasledna uputstva (mitohondrija, hloroplast), zadržala se danas prihvaćena definicija.
Organele su vidljive isključivo mikroskopski, putem metoda frakcionisanja ćelija. Najraznovrsnije tipove organela nalazimo kod eukariotskim ćelija viših organizama, iako su nedavno izneti dokazi o njihovu prisustvu kod prokariota. Uz navedene organele postoje i ćelijske strukture sastavljene od nakupina makromolekula koje izvršavaju određenu specifičnu funkciju, a za koje ne možemo upotrijebiti isti naziv.
Organele eukariota Eukariote su strukturno najsloženiji tip ćelija. One su po definiciji organizovane u manje odeljke zatvorene lipidnim membranama, koje su slične ćelijskog membrani. Veće organele (npr. jedro i vakuole) se raspoznaju već pod svetlosnim mikroskopom, pa spadaju među prva otkrića nakon izuma mikroskopa.
+Veće eukariotske organeleOrganelaGlavna funkcijaGrađaOrganizmi hloroplast (plastid)fotosintezadvomembranskibiljke, protistisadrži neke geneendoplazmatični retikulumtranslacija i zavijanje proteina (hrapavi ER), metabolizam lipida (glatki ER)jednomembranskisvi eukariotihrapavi ER je prekriven ribozomima, u obliku je pločastih vreća; glatki ER je tubularnog oblikaGoldžijev aparatsortiranje i modifikovanje proteinajednomembranskisvi eukarioticis-lice najbliže ER-u; trans-lice najdalje od ER-amitohondrijaproizvodnja energijedvomembranskivećina eukariotasadrži neke genevakuolapohrana, homeostazajednomembranskieukariotijedraodržavanje DNK, transkripcija RNKjednomembranskisvi eukarioti sadrži genom
+Manje eukariotske organele i ćelijski sastojciOrganela / MakromolekulGlavna funkcijaGrađaOrganizmiakrozompomaže fuziju spermatozoe s jajetomjednomembranskivećina životinjaautofagozomodvaja citoplazmatski materijal pred razgradnjudvomembranskisvi eukarioticentriolpolazište citoskeletatubularni proteiniživotinjetreplja (cilijum)pokreti u spoljnom medijutubularni proteinživotinje, protisti, neke biljkeglikozomprovodi glikolizujednomembranskiprotozoa glioksizompretvaranje masti u šećerejednomembranskiplantshidrogenozomproizvodnja energije i vodikadvomembranskineki jednostanični eukariotilizozomrazgradnja makromolekulajednomembranskivećina eukariotamelanozompohrana pigmentajednomembranskiživotinjemitozomnepoznatodvomembranskineki jednostanični eukariotimiofibrilkontrakcija mišićafilamentiživotinjejedarceproizvodnja ribozomaprotein-DNK-RNKvećina eukariotaparentezomnepoznatonepoznatogljiveperoksizomrazgradnja vodonik peroksidajednomembranskisvi eukariotiribozomtranslacijaRNK-protein eukarioti, prokariotivezikulatransport tvarijednomembranskisvi eukarioti
Ostale strukture: citosol endomembranski sastav nukleozom mikrotubule ćelijska membrana
Organele prokariota Prokariote ne pokazuju eukariotski stupanj složenosti, pa se ranije smatralo da odražavaju jako oskudnu unutarnju organizaciju, tj. da nemaju unutarnje membranom zatvorene strukture. Te su tvrdnje u pitanje dovela nedavna otkrića proteinskih mikroodeljaka i lipidnih magnetozoma.
+Prokariotske organele i ćelijski sastojciOrganela / MakromolekulGlavna funkcijaGrađaOrganizmikarboksizomfiksiranje ugljenikaproteinski omotačneke bakterijehlorozomfotosintezaiskorištavanje svetlosne energijezelene sumporne bakterijeflagelum kretanje u spoljnom medijuproteinsko vlaknoneke prokariote i eukariotemagnetozommagnetsko orijentisanjeneorganski kristal, lipidna membranamagnetotaksne bakterijenukleoidodržavanje DNK transkripcija u RNKDNK-proteinprokariotiplazmidmijenjanje DNKkružna DNKneke bakterijeribozomtranslacijaRNK-protein eukarioti, prokariotitilakoidfotosintezaproteini fotosastava i pigmenti-
Reference
Literatura
Spoljašnje veze Drvo života eurkariota
Категорија:Органеле Категорија:Ћелијска анатомија