Филаделфија флајерси () су професионални амерички хокејашки клуб из Филаделфије. Клуб се такмичи у Националној хокејашкој лиги (НХЛ) као члан Метрополитен дивизије Источне конференције. Домаће утакмице игра у Велс Фарго центру, капацитета 19.519 места.

Флајерси су кроз историју били међу истакнутијим клубовима НХЛ-а, а највеће успехе остварили су током 1970-их година, када су два пута узастопно освојили Стенли куп. Клуб је током деценија изградио снажан такмичарски идентитет и има значајно место у историји лиге.

Историја Оснивање и ране године (1967–1972) Флајерси су започели такмичење у сезони 1967/68. као чланови Западне дивизије, коју су у потпуности чинили новоосновани експанзијски клубови. У дебитантској сезони освојили су дивизију, али су елиминисани у првој рунди плеј-офа. Током наредних неколико година клуб је бележио променљиве резултате, али је постепено градио стабилну организациону структуру и играчки кадар. У овом периоду постављени су темељи клупског идентитета и филозофије која је наглашавала физичку снагу и такмичарску чврстину.

„Broad Street Bullies“ и шампионска ера (1972–1976) thumb|263x263px|Боби Кларк наступао је за Флајерсе од 1969. до 1984. Почетком 1970-их година Флајерси су развили изразито физички и агресиван стил игре који је постао њихов заштитни знак. Због таквог приступа хокеју стекли су надимак „Broad Street Bullies“, по улици Broad Street у центру Филаделфије. Тим је у том периоду важио за један од најнеугоднијих противника у лиги, комбинујући физичку доминацију са ефикасном и дисциплинованом игром. Лидер те генерације био је Боби Кларк, капитен тима и један од најзначајнијих играча у историји франшизе, чији су борбеност, такмичарски менталитет и офанзивни допринос у великој мери обликовали идентитет Флајерса у том периоду.

Врхунац ове ере било је освајање Стенли купа у сезонама 1973/74. и 1974/75. У финалу сезоне 1973/74. Флајерси су савладали Бостон бруинсе, док су годину дана касније у финалној серији били бољи од Бафало сејберса. Кларк је у тим шампионским сезонама имао кључну улогу као вођа на леду и ван њега, а Филаделфија је овим тријумфима постала први експанзијски клуб у историји НХЛ-а који је освојио шампионску титулу, а затим је успех поновила већ наредне године. Те две узастопне титуле представљају највећи успех у историји франшизе и означавају златно доба клуба.

Касне 1970-е и 1980-е године Након шампионских сезона, Флајерси су остали међу најконкурентнијим тимовима Националне хокејашке лиге и задржали су присуство у самом врху такмичења током касних 1970-их и 1980-их година. У том периоду редовно су се пласирали у плеј-оф и два пута стизали до финала Стенли купа, 1985. и 1987. године, потврђујући континуитет успеха и дугорочну стабилност франшизе. У финалу 1985. године Филаделфија је поражена од Едмонтон ојлерса резултатом 4–1 у серији, док је финале 1987. донело једну од најнеизвеснијих серија у историји НХЛ-а, у којој су Флајерси поново поражени од истог противника резултатом 4–3. Одлучујућа седма утакмица те серије, одиграна у Едмонтону, остала је упамћена као један од кључних момената ере доминације Ојлерса и још једна потврда да је Филаделфија у том периоду била равноправан ривал најјачим тимовима лиге. Иако без освојене титуле, ова финала су учврстила репутацију Флајерса као изузетно искусне и такмичарски зреле франшизе.

1990-е и Линдросова ера Почетком 1990-их Флајерси су ушли у нову фазу развоја коју је обележио долазак центра Ерика Линдроса, једног од најталентованијих и најмедијски експониранијих играча своје генерације. Његов долазак означио је почетак нове ере за клуб, који је у кратком року поново постао један од водећих тимова Источне конференције. Око Линдроса је изграђена снажна и физички доминантна екипа, која је комбиновала индивидуални квалитет са колективном чврстином и интензивним стилом игре.

Током средине 1990-их Филаделфија је редовно била у врху конференције и један од најконзистентнијих тимова лиге, а круна тог периода било је финале Стенли купа 1997. године. Иако су у финалној серији поражени од Детроит ред вингса, та сезона је представљала врхунац Линдросове ере и потврду повратка Флајерса међу елиту НХЛ-а. Упркос каснијим проблемима са повредама и унутрашњим неслагањима која су обележила крај тог периода, Линдросова ера остаје упамћена као један од најзначајнијих и најпрепознатљивијих периода у модерној историји клуба.

Дворана

мини|десно|200п|Велс Фарго центар Велс Фарго центар је вишенаменска спортска дворана у Филаделфији. Капацитет дворане за хокеј је 19.537 места.

Изградња дворане је почела 14. септембра 1994. године, а завршена је 12. августа 1996. године.

Рекорд у броју гледалаца у држави Пенсилванији постигнут је на шестом мечу финала Стенли купа 2010. године. Меч између Филаделфија флајерса и Чикаго блекхокса је посматрало 20.327 гледалаца.

Трофеји Национална хокејашка лига (НХЛ): Првак (2) : 1973/74, 1974/75.

Источна конференција: Првак (8) : 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1979/80, 1984/85, 1986/87, 1996/97, 2009/10

Атлантска дивизија: Првак (16) : 1967/68, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1979/80, 1982/83, 1984/85, 1985/86, 1986/87, 1994/95, 1995/96, 1999/00, 2001/02, 2003/04, 2010/2011.

Повучени бројеви играча мини|десно|150п|Клод Жиру Повучени бројеви играча Филаделфија флајерса БројИграчПозицијаКаријераДатум повлачења 1 Берни Парент Г 1967–71, 1973–79 11. октобар 1979 2 Марк Хау О 1982–92 6. март 2012 4 Бари Ешби О 1970–74 3. април 1975 7 Бил Барбер Н 1972–84 11. октобар 1990 16 Боби Кларк Н 1969–84 15. новембар 198488Ерик ЛиндросН1992–0018. јануар 2018

Види још Национална хокејашка лига Филаделфија Пенсилванија

Референце

Спољашње везе

Историја флајерса - Незваничан сајт

Категорија:НХЛ клубови Категорија:Источна конференција (НХЛ) Категорија:Метрополитен дивизија (НХЛ) Категорија:Спорт у Филаделфији