Споменици Народноослободилачке борбе

СПОМЕНИЦИ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1941 - 1945150п|Споменик „Бомбаш“ у Градском парку у Земуну, рад вајара Вање Радауша150п|Споменик „Палим борцима“ у селу Дамаљу, код Врбовског, рад вајара Звонка Цара 270п|Споменик „Стрељаним ђацима“ у Крагујевцу, рад вајара Миодрага Живковића150п|Споменик „Жртвама рације“ у Новом Саду, рад вајара Јована Солдатовића150п|Споменик „Камени цвет“ у меморијалном центру „Јасеновац“ у Јасеновцу, рад вајара Богдана Богдановића 270п|Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића 150п|Споменик „Палима у Народноослободилачкој борби“ у Вишкову150п|Споменик „Народноослободилачкој борби“, на тврђави Кале у Скопљу 270п|Споменик „Ослободиоцима Скопља“ у Скопљу, рад вајра Ивана Мирковића 160п|Споменик „Револуције“, рад вајара Сретена Стојановића и Косте Зордумиса 160п|Споменик „Космајском НОП одреду“, рад вајара Војина Стојића 300п|Спомен-парк „Револуције“ код Лесковца, рад архитекте Богдана Богдановића 160п|Споменик „Палим борцима НОБ-а“ код села Белчишта, рад вајара Јордана Грабулоског 160п|Споменик „Палим борцима Цигленице“ у Загребу, рад вајара Томислава Остоје 300п|Спомен-парк борбе и победе у Чачку, рад архитекте Богдана Богдановића 160п|Споменик Сисачком партизанском одред у шуми Брезовици код Сиска, рад вајара Желимира Јанеша 160п|Споменик „Палим борцима“ у Струги, рад вајара Војислава Васиљевића 300п|Споменик „Стрељање талаца“ у Загребу, рад вајара Фране Кршинића 160п|Споменик палим борцима и жртвама фашизма код Плованије, рад вајара Вјекослава Рукљача 150п|Споменик „Слободи“ код Ђевђелије, рад вајара Јордана Грабулоског 300п|Спомен-костурница у Велесу, рад архитекте Саве Суботина 160п|Споменик „Палим борцима“ у Цриквеници, рад вајара Звонка Цара 160п|Споменик „Палим борцима и жртвама фашизма“ у Ровињу, рад вајара Ивана Саболића 300п|Споменик „Рударима палим у НОБ-у“ изнад Косовске Митровице, рад архитекте Богдана Богдановића 160п|Централни споменик жртвама фашизма у спомен-парку Јајинци, рад вајара Војина Стојића 160п|Споменик „Устанку народа Хрватске 1941“ у Србу, рад вајара Вање Радауша 300п|Споменик „Револуцији“ у Подгарићу, рад вајара Душана Џамоње 160п|Споменик „Храбрима“ код Остре, рад Миодрага Живковића 150п|Споменик „Звезда“ у спомен-парку „Чачалица“ код Пожаревца, рад архитекте Бранислава Стојановића и вајара С. Мишића 300п|Маузолеј у спомен-парку Кампор на острву Рабу, рад архитекте Едварда Равникара и вајара Владимир Лаковича Споменици посвећени Народноослободилачкој борби народа Југославије од 1941. до 1945. године постављани су широм Југославије у виду фигурално-уметничких дела, архитектонских објеката, спомен-маузолеја, скулптура, спомен-бисти, спомен-плоча, спомен-зграда, спомен-гробља и др. Према непотпуним подацима у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији подигнуто је око 15.000 споменика посвећених Народноослободилачком рату (од тога 6.000 отпада на подручје Хрватске, 1.000 на Словенију итд.).Partizanski spomeniki niso pozabljeni , приступљено 2. 2. 2014. Многи ови споменици срушени су или оштећени током распада СФРЈ деведесетих година.

Историјат Током прве деценије након Другог светског рата, многи споменици посвећени погинулим партизанима и жртвама фашизма израђени су у традиционалном реалсоцијалистичком стилу, по узору на споменике у Совјетском Савезу. Након Резолуције Информбироа 1948. и разлаза Тита са Стаљином, на свим пољима се радило да се Југославија разликује од Совјетског Савеза па тако и у изградњи споменика и спомен-обележја посвећених Другом светском рату. Као резултат те нове политике, бројни споменици посвећени Народноослободилачкој борби и жртвама фашизма дизајнирани у стилу апстрактног експресионизма, геометријске апстракције и минимализма.

Током грађанског рата на подручју бивше Југославије, уништени су или измештени многи споменици посвећени Народноослободилачкој борби. На подручју Хрватске уништено је преко 3.000 спомен-обележја (од чега 740 отпада на споменике, остало су бисте и спомен-плоче), а међу њима се истичу: Споменик „Победе народа Славоније“ у селу Каменска, рад вајара Војина Бакића, срушен 1992. године; споменик народном хероју Стевану Филиповићу у Опузену, рад Мира Вуча, срушен 1991. године; споменик „Туђе нећемо - своје не дамо“ на Вису, рад Антуна Аугустинчића из 1964, уклоњен 1994. године; Споменик народном хероју Николи Миљановићу Караули у Подравској Слатини, срушен 1991. године и др. На подручју Босне и Херцеговине срушени су споменици: „Палим борцима“ у Ливну, рад Антуна Аугустинчића из 1952, срушен 1992. године; „Палим борцима“ на Макљену, код Прозора, рад Бошка Кућанског из 1978. године, срушен 2000. године; као и споменици у Дрвару, Босанском Петровцу и Босанском Грахову.

Досад је у Хрватској влада финансирала обнављање само Титове бисте у Кумровцу, споменика „Позив на устанак“ у Бјеловару и споменик устанку у Србу. Локалне власти обновиле су досад око 300 споменика мање уметничке вредности. Августа 2011. године, Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске покренуо је „Апел за обнову седам капиталних споменика НОБ-у“. Иницијативни одбор апела предводи бивши хрватски председник Стјепан Месић. Апел је досада потписало око 150 особа из културног и политичког живота Хрватске.Glas-slavonije. hr, приступљено 15.10. 2011.

Списак аутора значајнијих споменика Антун Аугустинчић Споменик „Захвалности Црвеној армији“, 1947. година - посвећен борцима совјетске Црвене армије, погинулим у Батинској бици, постављен у меморијалном комплексу „Батинска битка“. Споменик „Маршал Тито“, 1946. година - најпознатији споменик Јосипу Брозу Титу, изливен у неколико примерака, коју су постављени: у Кумровцу, испред Титове родне куће, 1948. године; у Титовом Велењу, 1977. године; у музеју „Прве пролетерске бригаде“ у Рудом (данас се налази у Ужицу); у дворишту музеја Историје Југославије (испред Куће цвећа) и на још неколико локација. Споменик „Ношење рањеника“, 1952. година - изливен у неколико примерака, коју су постављени: У Ливну, 1952. године (називан и Споменик „Палим борцима“, срушен 1992. године од стране ХВО-а); у Имотском (тешко оштећен); у Вуковару (оштећен пропуцавањем); на Ветеринарском факултету у Загребу 1953. године; у Дервенти, 1966. године (у мало измењеном облику); у Крапинским Топлицама, 1973. године; и на Медицинском факултету у Загребу 1983. године.Mdc.hr: Popis izvedenih spomenika Antuna Augustinčića Споменик „Црвеноармејац“, 1954. година - постављен на Гробљу ослободилаца Београда 1944. у Београду. Споменик „Палим Крајишницима“, 1961. година - налази се на Бањ брду (раније Шехитлуци), код Бање Луке. Споменик „Туђе нећемо - своје не дамо“, 1964. година - постављен на острву Вису, уништен и уклоњен 1994. године. Споменик „Устанку“, 1965. година - подигнут у Сиску. Споменик Влади Зечевићу, 1973. година - постављен у Лозници. Борка Аврамова Споменик „Победи“ (познат и под именом „Жена борац“), 1961. година - постављен у Тетову. Коста Ангели Радовани Споменик „Устанка у Дрежници“, 1949. година - постављен у Партизанској Дрежници. Споменик „Ради Кончару и друговима“, 1961. година - подигнут у спомен парку Шубићевац у Шибенику. Посвећен Ради Кончару и осталих 25 антифашиста које су у парку Шубићевац стрељали италијански фашисти 22. маја 1942. године. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Зденко Колацио. Споменик „Револуцији“, 1962. година - постављен у Куманову. Ђорђе Андрејевић Кун Споменик-мозаик „Револуцији“, 1957. година - постављен у Ивањици. У изградњи споменика учествовали су и Нада Худе, Милош Гвозденовић и Љуба Лах. Војин Бакић Споменик „Позив на устанак“, 1946. година - изливен у три примерка, који су постављени: у спомен-парку Борик у Бјеловару (познат и под називом „Бјеловарац“, постављен 1947, срушен 1991, обновљен 2010); у Београду, испред Музеја „4. јули“ и у Војном музеју у Београду. Споменик „Палим борцима“, 1947. година - подигнут у Колашину. Споменик „Пред стрељање“ (познат и под називом „Гудовчан“), 1955. година - постављен спомен−парку код села Гудовцу, код Бјеловара (срушен 1991. године од стране Хрватске војске). Споменик Ивану Горану Ковачићу, 1960. година - постављен у Луковдолу. Споменик народном хероју Стевану Филиповићу, 1960. година - подигнут на брду Видаку, код Ваљева. Споменик „Револуцији“ (познат и под називом Споменик „Победе народа Словеније“), 1968. година - подигнут у селу Каменска, на раскрсници путева Славонска Пожега-Пакрац-Воћин (срушен фебруара 1992. године од стране Хрватске војске). Скулптуре у Спомен-парку „Дотршћина“, 1968. година - аутор је централног споменика „Палим жртвама“ и 6-7 скулптура, које су постављене у спомен-парку „Дотршћина“, код Загреба. Током 1990-их су биле оштећене, али су касније обновљене. Споменик на Петровој гори, 1981. година - подигнут на највишем врху Великом Петровцу. Посвећен Народноослободилачкој борби и жртвама фашистичког терора на Кордуну. У периоду после 1995. године оштећен и девастиран. Стојан Батич Споменик „Палим борцима“, 1958. година - постављен у Доњем Логатецу. Споменик револуционару Борису Кидричу, 1963. година - подигнут у Марибору. Споменик Дражгошкој бици, 1977. година - подигнут код Дражгоша. Стојан Батич је аутор скулптура бораца, Борис Кобета аутор архитектонске структуре споменика, а Иве Шубиц аутор мозаика на споменику. Ана Бешлић Споменик „Стрељаним партизанима“, 1961. година - подигнут код Партизанских Вода. Посвећен стрељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године. У изградњи споменика је учествовала и Јованка Јефтановић. Богдан Богдановић Споменик „Јеврејским жртвама фашизма и палим борцима“, 1952. година - постављен на Јеврејском гробљу у Београду. Спомен-гробље у Сремској Митровици, 1960. година. Могила непобеђених, 1961. година - постављен у спомен-парку „Револуције“ у Прилепу. Спомен-парк Слободиште, 1964. година - на брду Багдала, код Крушевца. „Партизанска некропола“, 1961-65. година - Партизанско спомен-гробље у Мостару. Споменик „Камени цвет“, 1966. година - меморијални комплекс Јасеновац, код Јасеновца. Споменик „Револуције“, 1964-71. година - постављен у Лесковцу. Споменик „Палим борцима Револуције“, 1973-75. година - постављен у Власотинцу. Спомен-комплекс „Палих бораца Револуције“, 1974. година - код Штипа. Спомен-парк „Дудик“, 1980. година - код Вуковара. Спомен-парк „Борбе и победе“, 1970-80. година - код Чачка. Спомен-парк „Попина“, 1978-81. година - код Трстеника. Посвећен борцима Краљевачког партизанског одреда погинулим у борби са Немцима 13. октобра 1941. године. Стеван Боднаров Споменик народном хероју Јанку Чмелику, 1949. година - постављен у Старој Пазови. Гробница народних хероја, 1949. година - бисте: Ђуре Ђаковића, Ивана Милутиновића и Иве Лоле Рибара на Гробници народних хероја на Калемегдану. Споменик стрељанима у Јајинцима, 1951. година - постављен у спомен-парку Јајинци, у Јајинцима, код Београда. Споменик „Партизански курир“, 1955. година - изливен у неколико примерака, који су постављени: испред куће (у којој је одржано саветовање Главног штаба) у Столицима, код Крупња, 1955. године; испред спортског центра „Шумице“ у Београду и др. Јанез Бољка Споменик борцима Горице и Бенешког краја, 1962. година - постављен у Горишким Брдима. Споменик „Таоцима и борцима“, 1965. година - постављен у Желама код Љубљане. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Феђа Кошир. Бранко Бон Споменик „Палим борцима“, 1963. година - постављен у Жабљаку. Војислав Вујисић Споменик „Палим борцима и жртвама фашизма“, 1967. година - подигнут у Андријевици. Шиме Вулас Споменик „Подхумским жртвама“, 1970. година - подигнут на месту некадашњег села Подхум код Ријеке, чије су становништво 1942. године италијански фашисти у целости побили, а село спалили. Нандор Глид Споменик „Палим борцима у НОР-у“, 1953. година - подигнут у Требињу. Споменик „Балада о вешанима“, 1967. година - постављен у Суботици. Споменик „Сто за једног“, 1980. година - постављен у спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Крагујевцу. Јордан Грабулоски