Белоруски језик () је званични језик Белорусије, а његови говорници се могу срести и у Украјини, Русији и Пољској. Припада групи источнословенских језика и дели многе граматичке и лексичке особине са другим језицима из ове групе. Претходник овог језика је био староруски језик.
У данашњој Белорусији се значајно више употребљава руски него белоруски језик. Статистике показују различите бројеве, најчешће да око 1/3 становништва Белорусије говори и пише на белоруском језику. У основним школама се изучава као обавезан, такође и на филолошким факултетима. Три пута је реформисана белоруско писмо: 1933. 1956. и 2008, а граматика која се изучава и користи данас потиче управо од последње наведене реформе. Белоруски језик се користио и у Великој Кнежевини Литванској као главни језик документације, а у потпуности је формиран крајем 19. и почетком 20. века. До просвећења грађанства погрешно је називан литванским језиком, да би касније био формиран и назван белоруским.
Назив Назив белоруски потиче од имена "Белая Русь". У различитим временима са именом белоруски коришћени су лингвоними као што су „литвински“, „западноруски“ и „кривички“.
Белоруски политичар, лингвиста и историчар Jан Станкевич je користио назив "великолитвански jезик" (вялікалітоўская мова), позивајући се на државни језик Великoj Кнежевине Литваније.
Белоруски писци који су писали на пољском језику у 19. веку користали су назив "кривјански" или "кривички" jeзик – изведено од имена словенског племена Кривичи, једног од главних племена у темељима формирања белоруске нације. thumb|right|250px|Белоруски језик Писмо
Званично писмо белоруског језика је Белоруска ћирилица која се састоји из 34 знака, иако се званично говори да су у питању 32 слова, не рачунајући дублете Дж и Дз: А аБ бВ вГ гД дЕ еЁ ёЖ жЗ зІ іЙ йК кЛ лМ мН нО оП пР рС сТ тУ уЎ ўФ фХ хЦ цЧ чШ шЫ ыЬ ьЭ эЮ юЯ я Уместо тврдог знака, у белоруском се употребљава апостроф. (') Једини језик на свету који садржи знак Ўў је белоруски.
Поред ћирилице, у незваничној употреби је и белоруска латиница. AaBbCcĆćČčDdDz dzDź dźDž džEeFfGgHhCh chIiJjKkLlŁłMmNnŃńOoPpRrSsŚśŠšTtUuŬŭVvYyZzŹź Такође у средњем веку Белоруски Татари користали су белоруско арапско писмо. А, аA, aَБ, бB, bبЦ, цC, cࢯ ()ЦЬ, цьĆ, ćسЧ, чČ, čچХ, хCH, chخД, дD, dدДз, дзDz, dzࢮ ()Дзь, дзьDŹ, dźࢮ ()Дж, джDŽ, džجЭ, эE, eَФ, фF, fفҐ, ґG, gغГ, гH, hهІ, іI, iِЯ, яIa, iaَЕ, еIe, ieَЁ, ёIo, ioُЮ, юIu, iuُЙ, йJ, jىК, кK, kقКь, кьKJ, kjكЛь, льL, lلЛ, лŁ, łلМ, мM, mمН, нN, nنНь, ньŃ, ńنО, оO, oُП, пP, pپР, рR, rرС, сS, sصСь, сьŚ, śسШ, шŠ, šشТ, тT, tطТь, тьTJ, tjتУ, уU, uُЎ, ўŬ, ŭوВ, вV, vوЫ, ыY, yِЗ, зZ, zضЗь, зьŹ, źزЖ, жŽ, žژ' -ع
Врсте правописа Званични белоруски правопис — настао је као резултат политичке реформе 30-их, која је Белорусију учинила сличнијом руском. Комисија која је развила ову реформу није укључивала ниједног језикословца, већ само професионалне совејтске комесаре. Класични белоруски правопис («тарашкевіца») — прави белоруски правопис који се користио у 19-20 вијеку до 1933 године. Деведесетих је послат на употребу и сада се користи заједно са званичним правописом. Белоруска дијаспора у Америци је и даље користила овај правопис.
Савремени белоруски језик је почео да се ствара око 1850. године.Нарысы па гісторыі беларускай мовы / Рэдкал.: П. Ф. Глебка і [і інш.]. — Мінск : Вучпедвыд БССР, 1957. — С. 17..
Статистике Према статистикама пописа становништва СССР 1989. године белоруски језик је као матерњи сматрало 77.7% становништва, од тога је 80.2% Белоруса. У попису белоруског становништва 2009. године, белоруски је као матерњи навело 4 841 319 етничких Белоруса, а такође 217 015 представника других националности у држави. Поред тог броја, још 1 009 935 етничких Белоруса наводе белоруски језик као језик којим слободно владају, а 271 778 становника га је назвало "другим језиком". Према тим бројевима, белоруски језик је означило као матерњи 5 058 334 становника, а поред тога је још 1 281 713 људи владало белоруским језиком као другим, што је чинило 6 340 047 становника, који су слободно владали белоруским језиком. По ширим статистикама, око 85.6% Белоруса признаје белоруски језик као матерњи. Скоро 74% становништва говори свакодневно само на руском језику, а 21% уопште не користи белоруски језик..
Белоруска култура у Србији Са белоруског језика на српски преводио је проф. др Миодраг Сибиновић, док данас преводе проф. др Иван Чарота из Минска, као и мср Дајана Лазаревић. На Филолошком факултету Универзитета у Београду белоруски језик и белоруску књижевност као изборне предмете предаје др Светлана Гољак. Сви поменути стручњаци део су Пројекта Растко - Библиотеке белоруско-српских књижевних веза, на челу које се налази управо проф. др Иван Чарота
Референце
Литература
Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко. Чарота, И.А. / Белорусија и Србија - трагом узајамног упознавања и деловања. - Шабац: Центар академске речи, 2016.
Навойчык П. Чарота Іван Аляксеевіч // Гісторыя славянскіх літаратур і праблемы іх параўнальнага вывучэння: тэорыя і практыка. – Мінск, 2015.С. 141-142.
Види још Википедија:Транскрипција са словенских језика
Спољашње везе
Енглеско-белоруски речници, у језику Лацинка
Метрика GDL-а Статути GDL-а Калита И. В. Современная Беларусь: языки и национальная идентичность. Ústí nad Labem. , 2010, 300 s. s. 112-190.
Категорија:Источнословенски језици Категорија:Језици Пољске Категорија:Језици Украјине Категорија:Белорусија