Развојем оперативне ситуације у Србији немачка Група армија Е била је принуђена на пробој преко Санџака према Сарајеву.Ратни дневник Команде Групе армија Е , Национална архива Вашингтон, T311, ролна 185, превод: Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XII, књига 4, Војноиздавачки завод, Београд — прилог број 2 Једини расположив пут водио је преко Сјенице и Пријепоља. На исти правац била је оријентисана и главнина снага ЈВуО које су се повлачиле из централне Србије, избегавајући сукоб са непријатељски настројеном совјетском Црвеном армијом.Директива Штаба 4. групе јуришних корпуса од 21. октобра 1944. командантима јуришних група за продор у Санџак, Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XIV, књига 4, Војноиздавачки завод, Београд — документ број 87 На том подручју биле су присутне слабије снаге НОВЈ (око 4.000 бораца). Стога је Команда Групе армија Е постигла споразум са овом групом ЈВуО о садејству у борби против НОВЈ.Извештај Команде Групе армија Е команданту Југоистока о постигнутом споразуму са четницима, Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XII, књига 4, Војноиздавачки завод, Београд — документ број 171

Концентрични напад немачке групе Шојерлен, Српског ударног корпуса и ојачане Четврте групе јуришних корпуса ЈВуО на излазни правац Сјеница — Пријепоље почео је 22. октобра 1944. Борбена група Шојерлен је, користећи ојачања, након оштрих борби успела да овлада Сјеницом 24. октобра, Пријепољем 1. новембра и Вишеградом 11. новембра. Ради развијања у ширину и смањивања маршевске густине, снаге ЈВуО су, након савладавања деонице Сјеница — Пријепоље, усмерене преко Пљеваља у источну Босну.Заповест Драгутина Кесеровића од 3. новембра 1944. командантима потчињених јединица за груписање снага и дејства у долини Лима, Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XIV, књига 4, Војноиздавачки завод, Београд — документ број 95

Овим маршевским путем извукло се у источну Босну око 85.000 НемацаИзвештај Команде Групе армија Е о бројном стању, Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XII, књига 4, Војноиздавачки завод, Београд — документ број 174 и око 20.000 четника. Умешним коришћењем терена и знатним борбеним ангажовањем, 37. и затим 27. дивизија НОВЈ (током пробоја од Вишеграда до Сарајева) успеле су да задрже ову групацију преко месец дана. Током тог пробоја и марша Немци и њихови сапутници били су изложени фронталним и бочним нападима, као и интензивним савезничким ваздушним дејствима, од чега су претрпели озбиљне губитке у људству и техници.

Претходне околности Током јула и августа 1944. Санџак је био жариште најинтензивнијих операција и највеће концентрације намачких трупа и НОВЈ (операција Рибецал, операција Драуфгенгер). НОВЈ је вршила концентрацију за продор у Србију, а немачка Команда Југоистока предузела је низ крупних операција да то спречи.

Како су те операције окончане немачким неуспехом и снаге НОВЈ продрле у Србију, а током септембра дошло до појаве Црвене армије на источној граници, дошло је до нагле деконцентрације снага из Санџака. Кад је почетком септембра 2. пук Бранденбург, који је био осовина окупационих снага, премештен на север, локалне снаге НОВЈ су у кратком року избациле преостале слабије снаге, четнике и муслиманску милицију из свих градова у Санџаку, великог дела источне Босне и Србије, све до Западне Мораве. Врло скромне снаге НОВЈ (37. дивизија, 7. црногорска (омладинска) бригада и неколико територијалних одреда, око 4.000 људи) држале су под својом контролом простор од линије Горажде — Вишеград — Ужице — Пожега на северу, до реке Таре на југу.

Ове снаге ослободиле су Бијело Поље 9. септембра, Мојковац 13. септембра, Беране 15. септембра, Пријепоље 29. септембра, Пљевља 1. октобра, Горажде 7. октобра, Вишеград 9. октобра, Ивањицу и Ариље почетком октобра, Сјеницу 15. октобра.

Међутим, развој ратних операција учинио је у другој половини октобра 1944. ово подручје још једном позорницом одлучујућих збивања. Наиме, Група армија Е из Грчке, будући да јој је пресечен моравски правац, била је принуђена да оријентише свој пробој на правац од Новог Пазара преко Санџака према Сарајеву.

Из сличних разлога, снаге ЈВуО концентрисале су се средином октобра у области Западне Мораве, принуђене на исти правац пробоја.

Кључна деоница коју је требало савладати био је пут Сјеница — Пријепоље.

Заповести за напад Почетак пробоја планиран је за 22. октобар 1944. Тог дана је генерал Шојерлен покренуо своју борбену групу из Новог Пазара. У дневнику Команде армијске групе постоји забелешка о томе:

На основу овога је пуковник Драгутин Редић, формално припадник ЈВуО, издао заповест 2. српској ударној дивизији: Заповест Штаба 2. дивизије Српског ударног корпуса од 24. октобра 1944. потчињеним јединицама за напад на јединице НОВЈ у рејону Сјенице, Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XIV, књига 4, Војноиздавачки завод, Београд — документ број 91 Потпуковник Драгослав Рачић издао је директиву и заповест својој групи корпуса: Заповест потпуковника Рачића , Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XII, књига 4, Војноиздавачки завод, Београд — документ број 219

Наступање Претходница Шојерлен успела је да одбаци делове 7. црногорске и 4. санџачке бригаде НОВЈ и њени оклопно-моторизовани делови су 25. октобра пред вече ушли у Сјеницу. Сјеница је постала центар концентрације снага Групе армија Е које су пристизале преко Новог Пазара, и главнине ЈВуО, које су пристизале преко Ивањице. Из тог разлога Сјеница је била честа мета савезничког ваздухопловства и претрпела је тешка бомбардовања, од којих су Немци и четници, али и цивилно становништво, имали знатне губитке.Радомир Милошевић — Чеда: ЗАКАСНЕЛИ РАПОРТ, Интерпринт, Београд 1996 — стране 81-83

Пошто су се непријатељске намере јасно исказале, дошло је и до концентрисања снага НОВЈ. Све расположиве снаге обе стране ангажоване су на малом простору од Сјенице до Пријепоља.

Претходница Шојерлен одмах је наставила наступање према Пријепољу 27. октобра рано ујутро. На овај правац штаб Другог корпуса усмерио је 3. пролетерску бригаду, док је 7. црногорска остала на простору између Новог Пазара и Сјенице, са задатком да напада немачке транспорте из заседа и онемогући саобраћај.

Комбиноване немачке снаге успеле су да овладају путем од Сјенице до Пријепољу енергичним нападом и да 29. октобра уђу у Пријепоље, успевши да створе и мањи мостобран на левој обали Лима. Међутим, током ноћи 3. санџачка бригада одбацила их је контранападом, и борбе за град су се наставиле. У међувремену је 5. санџачка бригада извела енергичан напад са правца севера, од Бистрице, на пут Сјеница-Пријепоље. У оштрим борбама обе стране имале су знатне губитке. Међу погинулима био је и Живко Џувер, политички комесар 5. санџачке бригаде, народини херој.

За претходницом Шојерлен наступали су 22. и 91. корпус. Приликом ступања на тле Србије, обавештајно одељење 91. корпуса издало је упутство у којем упозорава трупе на четнике Драже Михаиловића: „Упутство за српско-албанску територију”, издато од стране обавештајног одељења 91. армијског корпуса (25. октобар 1944) , Национална архива Вашингтон, Т314, ролна 1630, 000889-90

Немци су успели да обнове мостобран на левој обали Лима током ноћи 30. октобра/1. новембра. Упркос губицима и борбама дуж целог пута од Новог Пазара, њима су стално пристизала јака појачања. Штаб 2. корпуса НОВЈ је ускоро рокирао 7. црногорску према југу, погрешно проценивши да Немци припремају напад у правцу Берана. Тако је према Пријепољу као чворној тачки немачког напада остала оријентисана само 37. дивизија. Снажан отпор забележен је и у ратном дневнику команде Групе армија Е:

Немци су се уз помоћ пристижућих ешелона 22. корпуса током 2. новембра учврстили у околини Пријепоља и створили основицу за даље наступање. Главни правац напредовања био је низ Лим према Прибоју и Вишеграду, а споредни од Пријепоља према Пљевљима. На правцу према Вишеграду у одбрани по дубини распоређене су 4. и 5. санџачка бригада, а на пљеваљском правцу Трећа. Немачки извештај од 3. новембра помиње напредовање и употребу четника: Вечерњи извештај обавештајног одељења штаба Групе армија Ф (3. новембар 1944) Национална архива Вашингтон, Т-311, ролна 194, 000805

Претходница Шојерлен досегла је Вишеград након исцрпљујућих и крвавих борби 11. новембра. Међутим, наишла је на знатне проблеме и у свом даљем наступању према Сарајеву. У овом периоду комуникацију Вишеград-Сарајево држала је 27. дивизија НОВЈ, док је 37. остала у захвату Пријепоља вршећи снажан притисак на комуникације у овој чворној тачки.

У том тренутку се Група армија Е нашла у неугодном положају. Њених 85.000 људи који су представљали средишњи ешелон, а поред њих и око 20.000 главнине ЈВуО, нашло се на малом простору на маршу између долине Ибра и Вишеграда, изложено интензивним нападима из ваздуха, притиску 13. корпуса НОВЈ и Бугара са истока и ефикасном отпору на западу.

Стога је формирана јача оклопно-моторизована колона која је 8. новембра продрла у Пљевљa, отворивши тако алтернативни правац, који снаге ЈВуО и СУК нису биле у стању да га отворе самостално. На овај правац одмах су усмерене све снаге ЈВуО. Тиме их је немачка команда искористила као леву побочницу, раширила захват наступања смањивши концентрацију непријатељског притиска, и уједно растеретила претрпане маршевске комуникације изложене застојима и нападима из ваздуха.

Немци су Пљевљa препустили четницима, усмеривши их према Чајничу и Горажду. Међутим, већ наредног дана, 18/19. новембра 3. санџачка бригада је енергичним налетом разбила четнике и ослободила Пљевља. Том приликом погинуо је командант Моравичког корпуса ЈВуО Гордић. Главнина ЈВуО прешла је преко Бољанића у источну Босну.

Исход и накнадни повезани догађаји Након коначног ослобођења Пљеваља, и 3. санџачка бригада усмерила је притисак на комуникацију Пријепоље — Прибој и околне заштитнице. Овим путем прошла је током три недеље у густом маршевском поретку главнина немачког 22. и 91. корпуса, што је представљало прилику за постављање успешних заседа и наношење тешких губитака.

Нови Пазар ослобођен је 30. новембра кад су у град са истока ушле 22. српска и 9. бугарска дивизија, потискујући немачке заштитнице. Пријепоље ће међутим бити поприште још једне драматичне епизоде — пробоја немачког 21. корпуса из окружења, тако да је Пријепоље коначно ослобођено тек 10. јануара 1945.

Тактички, ова операција може се сматрати победом осовинских снага. Међутим, немачке и четничке снаге претрпеле су приликом пробоја знатне губитке. Вероватно најважнији тактички резултат представља тронедељно задржавање ове јаке борбене групације у периоду кризе немачке одбране северно од Саве и Драве и онемогућавање њеног утицаја (више информација у чланцима Офанзива Трећег украјинског фронта у јужној Мађарској и Сремски фронт).

Референце

Литература

, Musterschmidt-Verlag Göttingen (Gebundene Ausgabe — 1970). , Vowinckel (Gebundene Ausgabe — 1955). , Београд ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ — књига 2 , преправљено и допуњено издање, Војноисторијски институт, Београд 1963. Ратни дневник команде Групе армија »Ф« за период од 1. јула до 31. децембра 1944. године  — Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XII, књига 4, Прилог 1, Војноисторијски институт, Београд Ратни дневник команде Групе армија »Е« за период од 1. октобра до 31. децембра 1944. године  — Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XII, књига 4, Прилог 2, Војноисторијски институт, Београд Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XIV, књига 4, четнички документи , Војноисторијски институт Београд