Anafora (grč. ἀναφορά, anaphora = nositi natrag) je glasovna figura kojom se ponavljaju riječi na početku dvaju ili više stihova.
Primjeri anafore
Ivo Andrić, „Jadni nemir” mi zalud zidamo toranj do neba mi zalud skidamo Boga s neba mi zalud silazimo u srce zemlji mi zalud gazimo crva pod zemljom
Tin Ujević, „Svakidašnja jadikovka” I nema sestre ni brata I nema oca ni majke I nema drage ni druga
Dragutin Domjanić, „Bele rože” Kad si Ti znala čez oblok pogledet, Kak da su rože oživele bele, Kak da su dobre Ti dragale ruke, Kak da su k Tebi privinut se štele.
Antun Gustav Matoš, „Samotna ljubav” - Ljubav nije sreća! - znaš li kad mi reče? - Ljubav, to je rana, i ta rana peče, - Ljubav boli, boli, kao život boli
Antun Gustav Matoš, „Lakrdijaš” Teško je kad imaš mnogo duha, Još je teže kada nemaš kruha; Teško sluhu kada je bez uha, Teško uhu kada je bez sluha.
Ivan Bunić Vučić, „Ljubav draga mene stavi” Jedna i druga mene mami, Jedna i druga meni omili. Jedna zlatnijem svojijem prami
Kategorija: Figure dikcije